zapetljano.zamršeno.spetljano.zbrkano.
ne shvačam.sve super u njegovom zagrljaju uživam,dođem doma.na pamet mi dolaze miljuni i miljuni misli.u glavi mi se prikazuju uspomene.boli me.nemogu.plačem.vrištim.pusti me!ostavi me na miru!zašto me ne pustiš da uživam u sadašnjosti?nemogu.kao da mi je zabranjeno da budem sretna.prošlost me vuće u tugu.raspala se veza.bojim se da ga ne povrijedim i da on ne povrijedi mene.možda samo moram biti samo dok se ne sredim.još uviek u glavi mi je zarobljen on,da onaj idiot.kao da uživa što patim,što patim zbog njega.
sad kad se sjetim njega.krivo mi je što se sve raspalo.njemu je zaista bilo stalo do mene.ali ja to nisam cijenila.sad sam ga izgubila.ne kužim kai vidim u onom idiotu.zašto moj pogled uviek bježi na njega?zašto moje srce me vuče k njemu?zašto ga nemogu zaboraviti?
ovaj post ni ja sama ne razumijem.ali još gora situacija je u moj glavi.neznam ništa.ne razumijem ništa.
volim vas.
16.04.2009. -
05.04.2009. -
Poslije kiše dolazi sunce (:
Kiša pada več tri dana za redom.Stojim na kiši i razmišljam.Razmišljam i skačem po lokvama.Skačem i plešem po ulicama moga svijeta uz kišu osmijeha (:
Jučer smo bili vani.Posvađali smo se.Stajala sam naslonjena na zid,a on na meni.Molio me da ga ne ostavim,molio me da ga ne napustim.Kapi kiše na našim licima dozivale su suze.Po mrkloj noći uz pljusak mi smo raspravljali i nakraju se pomirili.Rijetki me vole kao on,stalo mu je do mene,cijeni mi i ne traži od mene da se ja njemu prilagodim,ima razumijevanja za sve moje gluposti.Zaključila sam da ga volim,da mi se toliko podvukao pod kožu da više nemogu bez njega.Više ni ne pomišljam na žilete,na bol..On mi je vratio onaj stari pravi osmijeh.Napokon se i sreća sjetila mene.Ne pomišljam na ružne uspomene,sada su mi misli zaokupljene njim.Polako idem 'stepenicama uspjeha'.Vrača se nada,upornost,a polako i vjera u sebe.Uz njegov zagrljaj osječam se tako sigurno,puna snage...
Volim vas <3 xoxo
Jučer smo bili vani.Posvađali smo se.Stajala sam naslonjena na zid,a on na meni.Molio me da ga ne ostavim,molio me da ga ne napustim.Kapi kiše na našim licima dozivale su suze.Po mrkloj noći uz pljusak mi smo raspravljali i nakraju se pomirili.Rijetki me vole kao on,stalo mu je do mene,cijeni mi i ne traži od mene da se ja njemu prilagodim,ima razumijevanja za sve moje gluposti.Zaključila sam da ga volim,da mi se toliko podvukao pod kožu da više nemogu bez njega.Više ni ne pomišljam na žilete,na bol..On mi je vratio onaj stari pravi osmijeh.Napokon se i sreća sjetila mene.Ne pomišljam na ružne uspomene,sada su mi misli zaokupljene njim.Polako idem 'stepenicama uspjeha'.Vrača se nada,upornost,a polako i vjera u sebe.Uz njegov zagrljaj osječam se tako sigurno,puna snage...
Volim vas <3 xoxo
31.03.2009. -
Skriven iza oblaka.
Rijeći koje si mi rekao neprestalno trče mojom glavom.Stvari koje si mi obečao ne izlaze mi iz misli.Zašto ta ljubav sa sobom nemože donjeti i sreću?Barem jednom.Volim ga.Ali kao da ne uživam u toj ljubavi.Jednostavno to nije to.Ili jednostavno ja tražim previše.Neznam.Tako zbunjena,tako čudna.Svima tako čudna,pogotovo sebi.Svima tako neshvačena,tako ne prihvačena..Neznam.Zašto se svaki put ja moram prilagođavati svijetu i njegovim promjenama?Neka se barem jedna osoba prilagodi mojoj zbunjenosti i svim manama koje dolaze +gratis samnom.
Zašto vjerujete svima drugima osim meni?Možda oni poznaju moj život bolje od mene,možda oni bolje znaju koji se vrag događa samnom?Možda,jer ja zaista neznam.Ima par činjenica,ali zaključku ni traga.
Mislim da sam riješila par problema.Zaboravila onog idiota,ali naišao je drugi.Pa se onda vi čudite zašto odbijam ljude oko sebe?Kako neču,kad znam da uz prihvačenje ide i razočarenje,prije ili kasnije...Nemojte se čuditi ako zatvorim ulaz u svoje srce,jer ono više nemože podnjeti bol..Uporno mi žele pomoći,ali kako?Kako kad neznam u čemu je problem?Skriven je,djeluje skriven,želi me uništiti onako skriven.Ne želi pokazati svoje ružno lice.Ali ajde,i u tom ima onaj tračak sreće.Nema onog straha od ružnog lica mog problema,jer ga nikad nisam vidjela.Trenutno sam pala na dno 'stepenica uspjeha'.Moram se podići i krenuti ispočetka.Ali nisam ja onako jaka,kao što ostavljam dojam.Nemam snage za ponovni početak.Bojim se ponovnog pada,bojim se nekog velikog zida koji neću moći proći i tako ću zauviek ostati na istom nivou uspjeha..Brzo odustajem?E da,znam i tu svou manu.
Nemojte misliti da sam tužna.Ovo su samo moja razmišljanja,koja se skupljaju u meni i žude za izlazom.Zato ih otkrivam vama.Ipak moj osmijeh uviek je na licu (:
Volim vas < 3
Zašto vjerujete svima drugima osim meni?Možda oni poznaju moj život bolje od mene,možda oni bolje znaju koji se vrag događa samnom?Možda,jer ja zaista neznam.Ima par činjenica,ali zaključku ni traga.
Mislim da sam riješila par problema.Zaboravila onog idiota,ali naišao je drugi.Pa se onda vi čudite zašto odbijam ljude oko sebe?Kako neču,kad znam da uz prihvačenje ide i razočarenje,prije ili kasnije...Nemojte se čuditi ako zatvorim ulaz u svoje srce,jer ono više nemože podnjeti bol..Uporno mi žele pomoći,ali kako?Kako kad neznam u čemu je problem?Skriven je,djeluje skriven,želi me uništiti onako skriven.Ne želi pokazati svoje ružno lice.Ali ajde,i u tom ima onaj tračak sreće.Nema onog straha od ružnog lica mog problema,jer ga nikad nisam vidjela.Trenutno sam pala na dno 'stepenica uspjeha'.Moram se podići i krenuti ispočetka.Ali nisam ja onako jaka,kao što ostavljam dojam.Nemam snage za ponovni početak.Bojim se ponovnog pada,bojim se nekog velikog zida koji neću moći proći i tako ću zauviek ostati na istom nivou uspjeha..Brzo odustajem?E da,znam i tu svou manu.
Nemojte misliti da sam tužna.Ovo su samo moja razmišljanja,koja se skupljaju u meni i žude za izlazom.Zato ih otkrivam vama.Ipak moj osmijeh uviek je na licu (:
Volim vas < 3
26.03.2009. -
Crno nebo.
Lagao si mi.Uopče te nije bilo briga za mene.E pa sad mene nije briga za tebe...Barem želim ostaviti takav dojam.Skoro si mi uništio volju za ljubav,ali neču ti dopustiti takvo zadovoljstvo.Naišla sam na drugoga.Njegova ljubav pomoći će mi da zaboravim tebe,tvoje iskorištavanje,tvoje laži.Volim te B <3
Ovai tjedni ostavit će dubok ožiljak u mojim uspomenama.Rane će sa vremenom zacijeliti,ali ožiljci ostati.Oni ožiljci u dubini moga srca i oni ožiljci na površini moje kože.Misli koje su mi prolazile glavom dok se žileta borila sa mojom krvljom nikad neču shvatiti.Suze nikad neče biti zaboravljene..Drži me pomisao na one ljudi koji su uz mene,koji mi žele pomoći,ali nemogu jer ni ja sama ne vidim rješenje tih problem,čak jasno ne vidim ni probleme.Pomažu mi razgovori,zagrljaji.Počela sam u svemu tražiti onaj izvor sreće.I to je veliki korak,barem se nadam.
Zašto sve lijepo mora imati svoj kraj?Zašto nemože trajati zauvijek?Zašto taj kraj mora biti početak tuge?
Nedostajali ste mi.Drago mi je što sam opet jedna od blogera.
Olovka Izlomljenog Srca <3
Ovai tjedni ostavit će dubok ožiljak u mojim uspomenama.Rane će sa vremenom zacijeliti,ali ožiljci ostati.Oni ožiljci u dubini moga srca i oni ožiljci na površini moje kože.Misli koje su mi prolazile glavom dok se žileta borila sa mojom krvljom nikad neču shvatiti.Suze nikad neče biti zaboravljene..Drži me pomisao na one ljudi koji su uz mene,koji mi žele pomoći,ali nemogu jer ni ja sama ne vidim rješenje tih problem,čak jasno ne vidim ni probleme.Pomažu mi razgovori,zagrljaji.Počela sam u svemu tražiti onaj izvor sreće.I to je veliki korak,barem se nadam.
Zašto sve lijepo mora imati svoj kraj?Zašto nemože trajati zauvijek?Zašto taj kraj mora biti početak tuge?
Nedostajali ste mi.Drago mi je što sam opet jedna od blogera.
Olovka Izlomljenog Srca <3
